Countdowns and Wine

Postoji ta jedna velika kletva u meni. Naime, moje ljubavi odbijaju da umru. Osakacene nastavljaju da hodaju drzeci svoju zastavu manijakalno stegnutu u zubima. Rekla bih najcheshce, kada promislim, da ja ustvari ni nisam ja, nego sam ta svoja Ljubav, teturam se, busam, rezim i recitujem pesme davno zamrlih pesnika koje ne mogu da izbacim iz glave. Ali ponajvishe sedim, cekam i sanjarim krzo kovitlac dima Lucky Strike-a. Cekam, ljude koji nikada nece doci i otkazane vozove.

O coveku koga smatram emocionalnim ocem sam poslednji put chula da vozi taksi. Tako sam, dosta vremena, svaki put kada bi mi trebao isti, uvek prvo provirivala kroz prozor, nadajuci se da cu za volanom ugledati bash njega. To sam radila zbog nekog nadanja nekoj maloj sreci ali i iz straha. Stajala bih tako, uvek u crnom i ljubicastom, crvene kose i bledog lica i mislila kako bi me bilo sramota, sramota da stanem pred tog mudrog coveka koji me je nauchio toiko toga nemajuci nista. Nishta na sta bi bio ponosan, na sta bi se on nakon godina provedenih ucheci mene da se nasmejem, osmehnuo. Sada imam toliko toga da mu kazem i pokazem, stajajuci u odeci iste boje ali sa dushom drugachije obojenom, ponosno pokazujuci i govoreci “Pogledaj me, meni je sada super i dobro sam, a veliku zaslugu za to si imao bash ti!”. Njega, nazalost, u milion pogledanih taksija nikada nije bilo. On mene verovatno ni ne pamti.Moj um odbija da shvati da ga ne treba vishe traziti, da ne treba dizati iz mrtvih zarad neke tamo Ljubavi ogrnute cezhnjom i nekim nepostojecim dugom.

Jedna druga isto tako nikako nije htela da izdahne. Sto je vishe trebala da umre, ta se sve vishe koprcala. Sela bi pored mene i rekla bi “Jedini nachin da ja riknem, je da riknesh i ti!”.Zbog te bi izletala iz objekata i trchala u suzama dok vishe nisam mogla da dishem.Tako sam ja sela na terasicu kod Moskve, sklonila se lepo od sveta, ne bih li glasnije mogla da plachem. Prishao mi je jedan mladic i upitao me imam li jednu cigaru.Podigla sam glavu iz krila i rekla mu da Nemam nishta!Rekla sam mu da eto danas nisam mogla da se borim, da sam sve svoje ostavila, tamo na nekom stolu, ukljuchujuci i cigare i doshla ovde da se svadjam sa samom sobom i da budem ranjena. On je stajao i gledao me i zatim reko:

“Znash kako, zivot je sinusoida. Nekad si gore, nekad si dole.”

Ja sam ga upitala kako to da ja uvek prespavam te delove kada sam gore. On je vec odlazio. Hvala ti nepoznati choveche, ja ovu tvoju rechenicu nikada necu zaboraviti. Dugujem ti cigaru.

Jedan moj drug kada smo bili mladji je uvek insistirao da me vucara svuda sa sobom, da me upoznaje sa svojim prijateljima, da me vodi na njihove rodjendane, utakmice, gledanje filmova i drndanja PESa do kasno u noc, Cesto smo obitavali kod njega i pisali ljubavne pesme njegovim devojkama, citali dnevnik njegovog preminulog oca i planirali da osnujemo bend.Kada bih doshla, uvek bi u Playstation ubacio jedan cd, igricu koju mu je kupio otac rekavshi mu da ce je zajedno jednoga dana preci,ali nazalost nije bio u mogucnosti da ispuni obecanje. Uvek bi rekao “E,ajd da probamo sad da predjemo ono,a?”.Primetivshi da od nasheg proshlog vidjanja nije nigde odmakao, upitala sam ga zashto je i dalje na istom delu. On me je pogledao i rekao :

“Ne mogu sam.”

Sati bi odmakli i vec bi bilo oko 3 ujutru. Pozdravljali smo se na vratima, ja sam doshla do stepenica i stala, gledajuci dole u surealni ponor izmedju ograda istih. On bi zatvorio vrata i reko “Ajmo!” i sishao bi tako samnom, samo ta strashna tri sprata nize do mojih, sacekao da mi neko otvori, a onda odmahnuo i otishao kuci. Svake nedelje, svaki put. Posle nekoliko godina, sa pojavljivanjem raznoraznih internet stranica sa profilima i slichno, na mom je u Kako bi ste opisali ovog prijatelja? napisao:

“Bice vam najbolji prijatelj, i SVE ce uchini za vas,ali ako joj uchinite neshto ruzno, cuvajte se! I nemojte je nikada pushtati da ide sama, jer ona to moze.” Mogu D., mozesh i ti, ali ne moramo!

Sedela sam u autobusu, cekajuci da krene kada je unutra uleteo jedan drug koga nisam videla jedno dve-tri godine. Caskali smo tako, a onda me je u jednom trenutku odmerio od glave do pete i rekao:

“Znash, ama bash ni malo se nisi promenila!”

Takva sam ja. Vuk uvek u istoj kozi, iste cudi koji zavija jednu te istu pesmu.

I danas kada imam 23. Maleni je pre neki dan spazio kroz prozor kishu, otrchao,uzeo svoje patikice, seo i podigao none, cekajuci da ga obujem i izvedem napolje, da kisha rominja po nama dok nas toplota nashe Ljubavi greje. Mama bi onda pochela da gleda u nebo i peva, a tata bi u nedostatku gitare pevushio ritam. I sve te moje Ljubavi bi nanovo bile zive, izrechene vazduhu.

Ja sam tu, zivotarim srecno u istoj ulici kao i pre i cekam da dodjete. Kad ne budete mogli sami. Po Ljubav.

Advertisements

~ by Oloriel on March 26, 2013.

20 Responses to “Countdowns and Wine”

  1. E, Olo lolo, koji me vrag terao da citam ovo u 23,03?

  2. Nadam se da to nema veze sa bojom kose. Huu, gde je bilo to 23, necu sad da razmisljam, al dusa moja ni dans ne pusta iz nje nista, sem one koje ugasim svesno. Ostale ostavim da tinjaju i uvek se nasmejem.

  3. Sta ja da kazem citajuci ovo u 1.30 po ponoci?
    😉

  4. Moze, upravo slusam 🙂 I ko mi kriv sto sam u drugoj vremenskoj zoni.

  5. jebi ga, imam potpuno isti probem. ja ga vise i ne resavam. kuvano vino svaih tri do pet godina, ispraznim dobro, napunim se losim, onda to lose pretvaram u dobru prozu, pa kao, posle zivim od toga. inace, ljudima sa slabim srcem to nikako ne preporucujem.

  6. Osim što mi se dopada, moram da razmislim, uticalo je na mene.

  7. Znaš, mislim da vrhove sinusoida ne primećujemo iz tri razloga:
    1. lepo nam je, pa nas baš briga da razmišljamo o tome
    2. smatramo da je to prirodno stanje, pa ne primećujemo
    3. moguće je da nam ništa nije dovoljno dobro, pa mislimo da smo oko apcise…

    Inače, ovaj post je poprilično visoko na toj krivoj… 🙂

  8. 🙂

  9. Ima onih kojima nisam stigao sve da kažem. Nažalost, to što je ostalo neizrečeno je lepo. Zateknem se u trenutku u kome bih okrenuo telefonski broj, ali iza njega više nema nje. Nisam bio tu kad je odlazila… I onda imam još veću želju da to što smo živeli zajedno zauvek sačuvam.

  10. lepo je imati subotnje vreme, pa pročitati i postove duže od 10-15 redova. naročito kad su ovako lepi. divni isečci iz biografije i duboka promišljanja… 🙂

  11. Neke ljubavi nikada ne umiru iako ih sahraniš. Nije to tvoj specijalitet, dešava se svima.
    Supre ti je ovo. Podsetila si me na neke moje “vampire”.

    • Osecam i znam da se deshava svima, ali nekako kao da o tome stalno cute, guraju knedle nazad u grlo, a meni je eto potrebno da kazem, bar negde, nekome, nekako 🙂

  12. Super mi se svidja 🙂 Lijepi pozdrav 🙂

Tell me something

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

 
In~between

sketches of life and clips of dreams

Syl65's Blog

Poetry, creative writing and a desire to inspire..... Isaiah 40: 31 But they who wait upon the Lord will get new strength. They will rise up with wings like eagles. They will run and not get tired. They will walk and not become weak..

That's What She Read

In which the weird girl reads and sometimes recommends.

Clacks Header

A massively unofficial fan site to remember Sir Terry Pratchett

Poet's Parlor

A poet is a nightingale, who sits in darkness and sings to cheer its own solitude with sweet sounds. Percy Bysshe Shelley

Nemirne misli se poigravaju s umom...

Pišem ono što mi se mota po umu u trenutku kada naidje dama inspiracija

Ward Clever

Pentgrams and Candy Hearts

Pieced By HB

a curation of thoughts

Christina Strigas

You can't break up with a soul mate

eclecticismgunfight

Poetry by Shawn M. Young

A Word Of Substance

"Object Relations"

Insights from "Inside"

Sunshine on Razor Wire: perspectives from "inside"

TWYCKENHAM NOTES

poetry & art | South Bend, IN

My Peacock Books

Books, Art, Poetry & Peacocks!

Whisper and the Roar

A Feminist Literary Collective (& outlaw poets swearing)

%d bloggers like this: